Naš novi sajt uhvatifilm.org
donosi vesti, zanimljivosti, program
O INVALIDNOSTI I OSOBAMA SA INVALIDITETOM
donosi vesti, zanimljivosti, program
Prostorije Kulturnog centra Novog Sada ponovo su bile ispunjene atmosferom koja menja perspektive. Osmesi i zagrljaji ispunili su hol ovog mesta u želji da svaki momenat potraje što je duže moguće. Nekoliko minuta pre zvaničnog početka, nestrpljivost publike je porasla, te se pozitivna energija prenela u Bioskop Kulturnog centra gde nas je očekivalo svečano otvaranje 19. Međunarodnog filmskog festivala “Uhvati film”.
Ovo je drugi “Uhvati film” u pandemijskim uslovima, koji nas uči da se ne možemo potpuno uzdati u svoje planove, da je sve neizvesno i moguće. Otkazivanje velikog performansa “Frida kazuje”, planiranog za prvo veče 19. po redu festivala “Uhvati film” još jednom nas je upitalo da li smo ovu bitnu lekciju usvojili. I jesmo! Performans je odložen za poslednji dan festivala, 3 oktobra, na istom mestu i u isto vreme – Kulturni centar Novog Sada, sa početkom u 18h, a nama je preostalo da svake večeri uživamo u trenucima koje imamo.
Na početku publici su se obratili sami organizatori i prezentovali ono najzanimljivije što nas čeka narednih dana. Prisutnima se i obratila i direktorka Festivala, Milesa Milinković i istakla značaj Festival ne samo za zajednicu, već i za sam tim koji srcem realizuje ovaj Festival godinama.
Prethodnu godinu obeležili su i nagrađeni filmovi sa prošlogodišnjeg, punoletnog 18. “Uhvati film” festivala: Gluva ljubav (Italija), Suživot (Iran) i Malou (Nemačka). Upravo ova tri upečatljiva filma prikazana su na svečanom otvaranju ovogodišnjeg Festivala.
Nakon brojnih aplauza i osmeha, svetla sale su se ugasila i filmska magija je mogla da počne.
Poletna atmosfera leta u Italiji, ali i muzika koju izvodi glavni lik filma “Gluva ljubav”, donela je publici humor i opuštanje. I simbolično koju suzu. Suzne oči publike ispratile su i naredna dva filma, priču o zajednici (film Suživot) i priču o istrajnosti (film Malou). Priče koje su nas podsetile koliko je lepo osećati pripadnost, bez obzira na razlike koje među nama postoje. I da, čak i kada tako ne izgleda, naša rezilijentnost i naši postupci mogu izmeniti i ono što naizgled ne zavisi od nas.
Svaki film večeras preneo je različitu poruku i težinu. Svako iz publike sa sobom je odneo neki svoj poseban utisak. Ali nakon što su se svetla upalila, u svakom oku mogla se videti iskra, ili kapljica, koja pokazuje ispunjenost i novu snagu.
Bojana Čakarević