Na ovogodišnjem Uhvati film festivalu, imaćete priliku da se sretnete oči u oči, bol u bol, sa Fridom Kalo koju će oživeti Tanja Josić, novosadska umetnica. Performans “Frida kazuje” nastao je po motivima dela spisateljice Slavenke Drakulić – “Frida ili o bolu” koja nam govori o životnom putu ove autentične ličnosti. Od prve stranice, knjiga je direktna, prodorna i snažna, skoro kao i sama Frida. Kroz nju svedočimo jednom kratkom životu, bez eufemizama ili lažne skromnosti. Otkriva nam momente iza novinarskog pera, svakodnevne momente poput vraćanja svesti ocu nakon epileptičnog napada, prvih ljubavnih jada ili pokušaja samostalnog ustajanja iz kreveta.  

Pa ipak, ako se odlučite na čitanje ovog dela verovatno ćete uspeti da se povežete sa Fridom. I ona, poput svih nas, pored padova oseća zahvalnost i užitak. Na neki netipičan način, ova knjiga je velika inspiracija, priča o borbi, strasti i radovanju malim stvarima koje doživljavaju neočekivane ekspanzije. 

 

Misleći da njene reči ne dopiru do drugih, Frida Kalo oslikavala je svoja osećanja na platnu. Nije zazirala od malih, nepopularnih formata niti od ilustracije bez cenzura.  

“Bol drugoga teško je zamisliti, čak i kada se radi o rođenom detetu. Bol je neizreciva”, govorila je ona razočarana spoznajom da čak ni najbližima ne može objasniti šta i kako oseća. Nakon Tanjinog performansa posumnjaćete u istinitost ove spoznaje. Fridinim rečima, ova talentovana glumica navešće vas na razmišljanje o vašem telu, ovog puta na neki možda drugačiji način. 

Da li ga stvarno osećamo? Da li ga doživljavamo? Postajemo li svesni našeg tela tek kada doživimo fizičku bol, ili ga pak možemo poznavati i bez toga? Da li je telo naš hram ili naš kavez? Upravo to je tema istraživanja Tanje Josić. Već godinama ova mlada žena posvećena je podizanju svesti o osobama sa invaliditetom, reproduktivnom zdravlja žena, ženskoj seksualnosti i diskriminaciji. Sama je interpretirala delove knjige “Frida ili o bolu”. Kako je tekao proces umetničkog stvaranja performansa i u čemu je videla  najveću inspiraciju, otkriva nam Tanja: Još početkom godine me je kontaktirala Milesa Milinković sa idejom da uradim performans po motivima knjige Slavenke Drakulić “Frida ili o bolu” i bila sam oduševljena predlogom! Rad na performansu započinje već tada. Naravno, bilo je prvo potrebno da pročitam knjigu, razgovarala sam sa i sa Milesom o ključnim motivima, kao i sa svojim suprugom, Novakom Josićem, koji je takođe učestvovao u performansu. Pored same knjige, čitala sam i gledala dosta dokumentarnog materijala o Fridi i pokušala da pronađem odgovarajući stil i formu kojom bi se na najbolji mogući način prenela sama priča. Iako sam već i znala mnogo toga, sada je sve imalo drugačiji smisao i knjiga je upotpunila doživljaj Fridinog stvaralaštva. Pozorište je izuzetno važan i moćan prostor gde možete da dobijete priliku (i iskoristite je) da skrenete pažnju javnosti na neku određenu problematiku ili fenomen. Do sada sam u predstavama uglavnom igrala “obične” ljude, simbolično predstavnike određenih grupacija društva. Iako je globalno poznata, Frida je isto tako i jedna “obična” osoba sa čijom pričom mnogi, imali invaliditet ili ne, mogu da se povežu, a način na koji je Slavenka rečima formulisala Fridine misli, daje dodatnu vrednost koja ne može da vas ne pronađe i ostavi utisak. 

Ne propustite da sretnete novosadsku Fridu Kalo: 29. septembra od 18h na svečanom otvaranju festivala “Uhvati film” u Kulturnom centru Novog Sada. 

 

 

Bojana Čakarević