Pre nego što smo otvorili vrata bioskopke sale i počeli sa projekcijama filmova, goste i publiku smo dočekali u holu Kulturnog Centra uz filmsku muziku koja je puštena sa gramofona! Atmosfera je bila u svakom smislu filmska i sjajna uvertira za predstojeća ostvarenja. 
Filmovi koje smo gledali subotnje večeri, 28. septembra u Kulturnom centru Novog Sada  naše posetioce su ostavili bez daha:   

• Viki  (Poljska)
• Oslobođenje  (Poljska)
• Nezaboravno  (Italija)
• Van vode  (Ujedinjeno Kraljevstvo)
• Ples u mraku  (Avganistan)
• Simonina prava pravcata bajka  (Francuska)
• Poslednja runda za Simon  (Francuska)

Svi filmovi su bili prepuni emotivnog naboja koji smo pokušali da objasnimo kroz razgovor sa povodom – Zašto ženama sa invaliditetom ne trebaju bajke? Gošće su bile Aleksandra Arsovski, aktivistkinja iz Makedonije i Tijana Milošević, saradnica za urodnjavanje javnih politika UN-a Women-a. 

Tijana Milošević je istakla da istraživanja pokazuju kako broj žena sa invaliditetom na liderskim pozicijama u organizacijama javnog civilnog društva iznosi svega 3% što je poražavajuće i dodaje da se o tome ne govori dovoljno. ,,To bi trebalo menjati u ovom društvu i to je ono na čemu mi i radimo.’’

Aleksandra Arsovski na pitanje Šta treba ženama sa invaliditetom? odgovara da su to obrazovanje, samostalnost i posao. ,,Ako nam država pruži ove tri ključne stvari, žena sve ostalo može sama. Ne treba nam nikakav princ da nas spašava.’’ Aleksandra se bavila i LGBT aktivizmom i shvatila je da u životima pojedinaca postoji i trostruka diskriminacija: ,,Prvo si žena koja živi u patrijarhalnom društvu, potom žena sa invaliditetom, a na kraju i LGBT.’’

Tijana Milošević dodaje da je višestruka diskriminacija pogubnija. ,,Neka svojstva biramo, a neka dobijamo rođenjem. Tako na primer nismo mogli da biramo naš pol, rasu, seksualnu orijentaciju, svoje zdravstveno stanje ili nacionalnu pripadnost. To je deo nas. Problem nastaje kada neko usmeri mržnju prema nekom zbog navedenih svojstava, stavljajući ga u kutiju, ne želeći da sazna nešto više o toj osobi. Etiketirani ljudi su na taj način izloženi riziku da dožive nasilje, a posebno ukoliko je reč o osobi sa više svojstava.’’ 

Tijana napominje da u našoj državi postoje mnogi propisani zakoni, mere zaštite, strategije i planovi koji štite od višestruke disktriminacije, ali da ukoliko ne dođe do promene svesti kolektiva – ni jedan zakon neće sprečiti ni promeniti kako nasilje tako ni diskrimaciju. ,,Promene moraju da se dogode u svima nama.’’

Najveći broj reakcija kod publike su proizveli filmovi Viki i Ples u mraku. Izdvajamo neke od komentara: 

– Viki je devojka koja ima autizam, a koja je pretrpela nasilje na više različitih nivoa. Pogodio me je ovaj film i smatram da se o nasilju nad ženama sa invaliditetom mora više govoriti. 

– Nikada nisam mogla ni da zamislim da se ovakav vid nasilja događa i zato je Viki na mene ostavila snažan utisak. Definitivno ću prepričavati ovaj film još dugo.

– Mnogo snažnih poruka u svakom filmu. Teško mi je da izdvojim samo jedan. 

Gledajući filmove svi zajedno smo došli do zaključka da je neopodno projektovati ih po školama, bioskopima i nekim edukativnim radionicama, a Tijana Milošević zaključuje da bismo na taj način potpuno razbili predrasude kod mnogih ljudi. 

Fotografije Photo By MTomic

Gordana Lasković