Filmovi iz Rusije i Azije, obeležili su peti dan 17. Uhvati film festivala, koji se održao 27. septembra u Kulturnom centru Novog Sada. Publika je uživala u projekcijama 8 filmova koji nose veoma snažne poruke (sinopsise filmova možete pročitati na linku):  

• Kristal  (Italija)
• Ravnoteža  (Iran)
• Soba 13  (Iran)
• Um moćniji od moći (Indija)
• Glas mora (Rusija)
• Dijamanti za moje mrave  (Rusija)
• Moje ime je Petja  (Rusija)
• Ruke i krila  (Južna Koreja)

Peti dan Festivala je imao veliki odziv, a bioskopsku salu je popunila raznolika publika: mladi ljudi – studenti, osobe sa invaliditetom, starija publika koja je podjednako uživala i koja je učestvovala u diskusiji nakon projekcija. Sagovornici nakon projekcija su bili: Dušica Lipovac direktorka Festivala UF iz Banja Luke, i dva člana žirija Zoran Cvetković i Tatjana Stojšić Petković.

Filmovi su i ove večeri bili veoma emotivni, sa snažnim porukama, ali i vrlo edukativni. Publika se prvi put susrela sa Aspergerovim sindromom kroz film Kristal, koji je deo autističkog spektra, karakterizovan poteškoćama u društvenoj interakciji i ograničenim, stereotipnim aktivnostima i interesima. Konstatacije i pitanja koja su se nizala jasan su pokazatelj zainteresovanosti publike: „Da li osobe sa ovim sindromom mogu da vizualizuju i zamisle budućnost?Prvi put čujem za ovaj sindrom i veoma sam iznenađen, zainteresovali ste me da pokušam nešto više da saznam. Film je svakako inspirativan i navodi na razmišljanje!“

Važno je spomenuti i dokumentarni film Dijamanti za moje mrave koji se publici izuzetno dopao i koja je bila iznenađena ovom neobičnom pričom. „Meni se ovaj film izuzetno dopao! On se pomalo razlikuje od ostalih jer je ipak u prvom planu jedna lepa, pozitivna, a najpre neobična priča!“

Poslednji na repertoaru te večeri, ali isto tako veoma značajan, bio je film Ruke i krila (16+). Osim što govori o osobi sa invaliditetom, on prikazuje i ljude koji su podrška osobama sa invaliditetom – u ovom slučaju majka koja svom sinu pomaže prilikom masturbacije. I ovaj film je izazvao snažne emocije kod naše publike koja je prvi put saznala da postoje ljudi koji pružaju seksualnu asistenciju osobama sa invaliditetom. 

Članica žirica Tatjana Stojšić Petković kaže da nije lako biti članica žirija, ali je svakako zanimljivo, i dodaje: „Ovo je neka vrsta privilegije!“ Tatjana je takođe izjavila da svi članovi žirija – nebitno da li  poseduju invaliditet ili ne – nose neko životno iskustvo koje neminovno biva dotaknuto prilikom gledanja ovako emotivnih filmova. 

Zoran Cvetković deli mišljenje i kaže da je ove godine pristiglo jako puno dobrih filmova što ih kao članove postavlja u nezavidnu situaciju jer je bilo teško suziti izbor i proglasiti pobednike. 

Naša gošća iz Banja Luke Dušica Lipovac kaže da je pogledala sve filmove, ali da je najjači utisak na nju ostavio film koji stiže iz Rusije – Moje ime je Petja. ,,Ne znam da li ćete mi verovati kada vam kažem da sam ovaj film gledala sveukupno četiri puta. Priznajem da me je film veoma dirnuo jer nosi neverovatno snažnu poruku koja je dočarana kroz snagu jedne majke. Nestvarna priča!’’ Dušica nam otkriva i da u toku jednog filma njene emocije osciliraju, počevši od tuge, bola, razočarenja, pa sve do smeha, radosti i plača, zavisno od tematike. 

Nesumnjivo program 17. Uhvati film festivala izaziva mnogo emocija, donosi mnogo novih informacija i menja perspektive.

Fotografije Photo By MTomic

Gordana Lasković