Tema porodičnih odnosa i podrške najbližih, obeležila je drugi filmski dan Uhvati film festivala, održanog 22. septembra u Kulturnom centru Novog Sada. Prikazano je ukupno 10 filmova, iz 7 zemalja sveta.

Holandski film Idiot otvorio je veče. Film govori o devojčici sa mentalnim invaliditetom, koja uspeva da ostvari svoj san i prošeta modnom pistom, u čemu joj, uprkos prvobitnog protivljenja, pomaže njena sestra.

Film Dete oca iz Irana prikazao je rodnu neravnopravnost u praksi. U prvom delu filma upoznajemo dečaka sa invaliditetom koga ubija deda, tako što ga gura niz stepenice. Deda je osuđen na 4 godine kazne zatvora zbog ubistva. A u drugom delu tog istog dečaka ubija njegova majka tako što ga uspavljuje gašenjem boce sa kiseonikom. Majka biva osuđena na smrtnu kaznu.

Takođe iz Irana, prikazan je kratak film Vaza, koji govori o mladoj devojci čiji otac ima samo jednu nogu. Ona zasađuje cveće u par cipela koji ne koristi.

Očev jezik dolazi iz Turske i predstavlja mladog Alija, koji je izgubio sposobnost razumnog govora. Uprkos tome, on razgovara sa svojom ćerkom. Film pokazuje kako je za razumevanje potrebno samo srce i duboka povezanost.

Još jedan turski film – Osećaj, prikazan je u okviru Festivala, a nakon njega i grčki film Rođendan, koji je izazvao brojne komentare publike u diskusiji nakon projekcija. Film govori o Mariosu, mladiću sa cerebralnom paralizom, koji živi sa majkom i željno iščekuje proslavu svog rođendana i dolazak ujaka. Međutim, na kraju će Marios upravo biti onaj koji će zaštiti svoju majku. Publika je ovaj momenat snažno prepoznala kao odličan potez reditelja, kojim je pokazao da osobe sa invaliditetom nisu bespomoćne i zavisne od bližnjih, već da mogu preuzeti ulogu zaštitnika.

Sledeći prikazan film dolazi iz Meksisa Patačinov način, koji temi invaliditeta pridodaje temu siromaštva i narkomanije, ali opet prenosi poruku da je slobodan izbor života nepovredivo ljudsko pravo.

Američki film U kristalnoj koži izazvao je snažne emocije. Radnja filma odvija se u Bogoti u Kolumbiji, gde živi Marija Alehandra koja boluje od retkog oboljenja kože zbog kojeg je preosetljiva na fizičke dodire i stimulanse. Film pokazuje napore njene majke da joj omogući bogat i raznovrsan život. Sagovornici nakon projekcija, nekoliko puta su istakli da je Marijina poruka na kraju filma: da želi da završi školu i da se brine o svojim roditeljima, misao koju ćemo dugo svi urezati u svoje pamćenje.

Poslednji film za veče bio je hrvatski Izi. Akter Izidor je 40-godišnjak koji ima cerebralnu paralizu i tetraparezu. Živi sa bolesnim roditeljima, a sestra mu je nezaposlena majka troje dece. Reditelj filma, Drago Toroman, na odličan način prikazao je povezanost jedne porodice, toplinu njihovog doma i strah za bližnje koji nikome nije stran.

Nakon projekcija, svi prisutni u publici, ali i gosti iz Hrvatske, Drago i Izidor, složili su se da je podrška porodice osobama sa invaliditetom ključna u razvijanju njihovih pravih potencijala i mogućnosti, ukoliko motiviše i vodi ka razvijanju samostalnosti.

Nenad Lukešević