Filmovi na temu partnerskih veza i seksualnosti osoba sa invaliditetom, prikazani su 23. septembra na drugom filmskom takmičarskom danu 14. Međunarodnog filmskog festivala Uhvati sa mnom ovaj dan/Uhvati film, u Kulturnom centru Novog Sada, a u organizaciji KAO Parnas.

Publika je mogla da pogleda 10 filmova iz 7 zemalja sveta.

Prvi je bio film U međuprostoru, mlade srpske rediteljke Maša Šarović. Predstavio je jedan dan Lane Nikolić, mlade umetnice i aktivistkinje sa motoričkim invaliditetom. Najvažnija poruka filma – da je aktivan život osoba sa invaliditetom obična stvar, a ne nešto čemu se treba diviti, mnogo se dopala publici Festivala.

Na pola puta tek smo mi, reditelja Danila Nikolića iz Novog Sada, predstavio je odnos dvoje u braku, od kojih je jedna osoba sa invaliditetom. Publika je smatrala da ovaj film možda pokazuje neke stereotipe koje postoje u vezi sa osobama sa invaliditetom, ali da je to realnost koja je samo preslikana na filmsko platno.

Španski film Život, reditelja Rubén Riósa i Manuel Garrida, izazvala je mnogo pozitivnih komentara kod gledaoca. Film govori o životu dve porodice: u jednoj živi Marija, a u drugoj Pablo. Njih dvoje su osobe sa invaliditetom i započinju ljubavnu vezu, sa kojom se ne slaže Marijina majka. Publici se veoma svidela lepa priča o dvoje mladih, u kojoj je ljubav pobedila i promenila mišljenja okoline.

Još jedan španski film, Ništa me ne može zaustaviti, u režiji Fransisko Pavona, pokazao je fizičke prepreke koje jedan zaljubljeni mladić sa cerebralnom paralizom u kolicima, mora da prevažiđe da bi pronašao ljubav.

Odmah potom, usledilo je prikazivanje francuskog filma Još samo malo, reditelja François Zaïda, pa i poljskog filma Sastanak na slepo, režisera Mateusz Zebrowskog.

Hoću da znam, iz Švedske, režije Tova Li Michaelsdotter Åman-a, pokazao nam da i osobe sa invaliditetom istražuju svoju seksualnost i ukazao na važnost podučavanja mladih o ovim pitanjima.

Za kraj usledila su dva filma naznačena da nisu za publiku mlađu od 16 godina. Film Kolege iz Nemačke, reditelja Damian Webera, oduševio je sve prisutne. Na jedan umetnički savršen način, film je prikazao seksualni odnos dve osobe sa invaliditetom, korisnika kolica. Budući da je glavni glumac, Erwin Aljukić bio i gost diskusije nakon projekcija, ne čudi što je publika imala mnogobrojna pitanja za njega. Erwin je objasnio da je u početku snimanja imao malu tremu i da su ona i njegova partnerka morali posebno da uvežbaju koreografiju, kako bi film delovao uverljivo. Publika je primetila da film ruši i rodne stereotipe, jer prikazuje odnos koji je inicirala žena, bez neke želje za velikom romantičnom ljubavlju.

Za kraj večeri, pogledali smo film U meni, sa Tajlanda, režisera Oradol Kaewpraserta. Ovaj dokumentarni film, prikazuju Čeri, transrodnu osobu sa invaliditetom, koja radi i čezne za ljubavlju. Priznaje da, vrlo često, plaća fizičko zadovoljstvo, ali da je ono za čim najviše žudi ljubav njenih roditelja. Film U meni, prvi je ovakve tematike koji se pojavio na Festivalu, a i šire, čime se potvrdilo da je upravo Uhvati film festival koji ruši granice i kreira novu perspektivu o osobama sa invaliditetom i njihovim raznim identitetima.

Nenad Lukešević i Marijana Ramić

obraćanja publici i diskusije na znakovni jezik prevodila Ivana Marković