Filmovi na temu fizičkih i mentalnih lutanja, prikazani su na trećem filmskom danu 14. Međunarodnog filmskog festivala Uhvati sa mnom ovaj dan/Uhvati film, 24. septembra u Kulturnom centru Novog Sada, u organizaciji KAO Parnas.

Publika je bila u prilici da pogleda 9 filmova iz 8 zemalja sveta.

Prvi prikazani film bio je italijanski Arijanin život, reditelja Vincenzo Di Francesca. Na specifičan način, reditelj je prikazao tipičan dan slepe devojčice Arijane, iz njenog ugla. Film traje nešto više od minute i oslanja se samo na zvučni prikaz, što se vrlo dopalo publici, ali su komentarisali da je ipak potrebno nešto više vremena nakon filma da se sumiraju svi utisci.

Francuski film Ostavi me prikazao se sledeći, u režiji Tommaso Gorana. Film govori o spremnosti sina da pomogne svojoj majci nakon pokušaja samoubistva.

Naredni film Tišina, italijanskog režisera Paolo Fanitinija, doneo je još jedno kratko i neobično ostvarenje. Sve je rečeno u opisu: “Čuti zvuke sveta samo kroz oči nije toliko neobična niti neuobičajena pojava. Život u tišini plaši samo one koji veruju da se život može potpuno doživeti na samo jedan način.” Paolo je bio i specijalan gost nakon projekcija i razgovarao je sa publikom o efektu kratkih filmova. Otkrio je da se pri izradi Tišine ni sa kim nije konsultovao, a publika je komentarisala da su gotovo mogli da zamisle i dožive zvukove koji se pojavljuju u filmu.

Film Beg, iz Moldavije, režije Nicolae Negare, govori o o dva dečaka sa invaliditetom koji beže iz sirotišta u selu tražeći bolji život u velikom gradu. Inspirisan je istinitom pričom.

Naredni film, Prljave ruže, dolazi iz Grčke, rediteljke Petre Terzi. U pitanju je dokumentarna drama humanitarnog karaktera i bavi se pitanjem snage duša kako lica ometenih u razvoju tako i porodica koje su došle iz arapskog sveta u Grčku kao ratne, ekonomske ili političke izbeglice.  Upravo je glavna protagonistkinja filma – Marija Kristina Tzavaras sa porodicom bila gošća na diskusiji, i zajedno sa publikom komentarisala o uticaju filma na menjanje perspektive.

Turski film Nestajanje, režisera Nusret Emre Bilgina, još jedno je od kratkih ostvarenja koje je publici bilo vrlo interesatno. Odmah potom, prikazan je film Šta god bude biće, u režiji Esme Sarić, koji na jedan komičan način pokazuje kako se prosta pljačka starca pretvara u avanturu, ali i realnost života na ovim prostorima.

Iz Slovačke, na Festival je pristigao film Dečak koji luta gradom, režisera Debore Pastirčáková, nakom kojeg je treće filmsko veče zatvoreno španskim filmom Akromatopsija, režisera Izaskun Morta.

Marijana Ramić

obraćanja publici i diskusije na znakovni jezik prevodila Ivana Marković