Još jedan Uhvati film festival je za nama. Ovaj je, doduše, bio poseban. Postao je punoletan. 18. godina bioskopskog platna, smeha, suza, aplauza i diskusija. Već 18. godina festivalskog uspeha.

Kao studentkinji defektologije, iskustvo tokom volontiranja prethodnih dana mi je bilo i te kako od velikog značaja. Pozitivna energija koja je vladala salom Kulturnog centra, odličan odabir filmova, raznovrsni gosti i pričljiva publika su pravi kvaliteti koji su obojili ovogodišnje skromno dešavanje. Sloboda razgovora o inkluziji i invalidnosti, kao i njihovim aspektima, koji su i dalje ponegde smatrani tabu temom, otvorila je vrata nekoj novoj perspektivi posmatranja i razumevanja inkluzivnih vrednosti, uloge osoba sa invaliditetom u društvu, kao i uloge i obaveze ostalih članova zajednice. Mreža satkana zahvaljujući vrednom timu organizacije koja povezuje, ne samo region i Evropu, već i mnoge daleke, svetske predele sa nama izaziva ogromno pozitivno iznenađenje i samo potvrđuje kvalitet ovdašnjih pojedinaca, populacije i kulture.

U meni i nakon 5 dana od poslednje projekcije vrvi uzbuđenje i oduševljenje ovogodišnje manifestacije, s obzirom na moju neupućenost na festival proteklih godina i sigurna sam da i ostale volonterke
dele moje mišljenje. Sve više ljudi se edukuje na datu temu i nadam se da će iz godine u godinu taj broj rasti, jer smo upravo mi ti koji zajedno možemo promeniti perspektivu i na ovom festivalu uhvatiti mnogo lepih uspomena.

Ivana Katančević