Filmovi o ženama sa invaliditetom prikazani su na poslednjem danu 15. Međunarodnog festivala Uhvati sa mnom ovaj dan/Uhvati film, održanog 24. septembra od 17h u Kulturnom centru Novog Sada.

Prikazano je ukupno 9 filmova iz 7 zemalja sveta, nakon čega se održala diskusija o diskriminaciji žena sa invaliditetom.

Svaki od prikazanih filmova pokrenuo je mnoga pitanja. Na iranski film Život sa Arezu publika je reagovala sa najviše emocija, a indijski film Ja sam Džidža pokazao je kako svako treba i može da ostvari svoja interesovanja.

Nakon projekcije filmove, gošće festivala Svjetlana Timotić, predsednica Iz Kruga Vojvodina i Biljana Nedić, blogerka i članica organizacionog tima Uhvati film Banjaluka, govorile su o specifičnosti položaja žena sa invaliditeto,

– Od žene se očekuje da ispuni određene društvene standarde i vrednosti, u vezi sa izgledom, porodicom… Žene sa invaliditetom su u mnogo zahtevnijem položaju zato što ne mogu da ispune sve društvene uloge koje se od njih zahtevaju, zato im je mnogo teže da prihvate sebe i svoj izgled,  objasnila je Svjetlana dvostruku diskriminaciju žena sa invaliditetom.

Biljana Nedić je podelila sa publikom kako ona ispunjava svoja interesovanja.

– Ja igram košarku u klubu invalida Vrbas, sa muškarcima. Mnoge žene bi, koje nemaju invaliditet, odustale, samo zbog toga što moraju da igraju sa muškarcima. Volim košarku i meni to ne predstavlja nikakav problem, rekla je Biljana. Gošće i publika su zajednički zaključili da bi svaka žena, sa invaliditetom ili bez invaliditeta, trebalo da ima izbor da se bavi onim čime želi.

U razgovoru je istaknuto da se o ženama sa invaliditetom nedovoljno govori, da su stereotipi još uvek jaki i da se u društvu ne radi dovoljno na prihvatanju sebe i osnaživanju. Međutim, festivali kao što je Uhvati film, stavljaju akcenat na tabu teme, pružaju priliku za nova saznanja, sa ciljem pozitivne promene.

– Umetnički projekti, poput ovih filmova, stvarno su nešto što otvara vidike”, dodala je Tatjana Stojšić Petković, članica žirija.

Za kraj Festivala, proglašeni su i najbolji filmovi. Za najbolji dokumentarni film Festivala izabran je italijanski film Moje unutrašnje ja. Za film koji pomera granice proglašen je indijski Momenat, dok je film Idiot iz Holandije dobio nagradu za film koji motiviše na uspeh. Srpski film Opraštam ti izabran je za najpoetičniji film, a ostvarenje Očev jezik dobio je nagradu za film sa najboljom porukom. Slepi u katedrali proglašen je za film sa najboljom režijom, a film Vaza dobio je priznanje za najbolji scenario

Ovogodišnje poglavlje Uhvati film, 15. po redu, brzo je proteklo, a mi se radujemo sledećoj godini i nekim novim filmovima, tribinama i radionicama koji menjaju perspektivu.

 

Jovana Nikić