Pod okriljem festivala i šešira – intervju sa Sonjom Simeonović

Festival Uhvati sa mnom ovaj dan/Uhvati film ove godine, pored bogatog filmskog programa, radionica i tribina, posetiocima je predstavio i izložbu šešira mlade Novosađanke Sonje Simeonović. Tokom pet filmskih dana Festivala, posetioci su u holu Kulturnog centra Novi Sad, mogli da uživaju u atraktivnim, ručno rađenim šeširima.

Sonju inače lepe uspomene vežu za festival Uhvati film. Pre tri godine, učestvovala je na Festivalu kao volonterka i upravo ju je jedan od filmova koji je tad odgledala, inspirisao da se oproba u ručnoj izradi šešira. Ove godine rado se odazvala pozivu organizatora da njena izložba bude deo Festivala, čime je dala sopstveni doprinos u pozitivnoj poruci koju Uhvati film šalje publici o osobama sa invaliditetom.

sonja-simeonovic

Sonja Simeonović

Povodom izložbe šešira, razgovarali smo sa Sonjom o njenim kreacijama i o samom Festivalu.

Kako ste se zainteresovali za izradu šešira?
 

Od malih nogu sam volela šešire. Bilo mi je pet godina kada sam na rođendanu svoje drugarice stavila šešir za plažu i začuđenoj mami rekla „da tako treba“. Majka je ostala bez teksta, ona nikad nije nosila šešire. Taj dan sam nosila šešir za plažu  na rođendan i meni je to tad izgledalo savršeno. Posle toga mi je  trebalo dosta vremena da skupim hrabrosti da ponesem prvi šešir u grad. Sada ne mogu da zamislim svoj dan bez šešira. Ponekad prvo odaberem šešir pa na osnovu njega biram odevnu kombinaciju.

Kad ste počeli da izrađujete šešire?

Zvanično sam počela sredinom leta 2014. godine. Ja,  kao ekonomistkinja, mislim da ne može da postoji potražnja za nečim, ukoliko ne postoji ponuda. Što više se šeširi proizvode, postoji veća mogućnost da ih ljudi ponesu.

Šta vas inspiriše za pravljenje različitih modela šešira?

Sama igra boja, oblika i materijala me inspirišu. Kada radim sa novim materijalima, osećam se kao „Alisa u zemlji čuda“. Mislim da šeširi mogu i najdosadnijem izgledu da udahnu izraz i da ostave lični pečat. Volim kada me ljudi povezuju sa šeširima.

Da li i sami nosite šešire svakodnevno?

Rado nosim šešire, i svoje i od drugih kreatora. Volim osećaj sigurnosti koji mu pružaju i sa njima mi raste samopouzdanje. Žena postaje unikat kada nosi šešire.

Da li mislite da se šeširi polako vraćaju u modu?

Šeširi nikad ne izlaze iz mode, ali oni nikada nisu bili za svakoga. Potrebna je doza osobenosti i drskosti da se ponese šešir. Kada žena ponese šešir na glavi to automatski izaziva pitanja kod ljudi na koje morate imati odgovor. Naprosto šešir ne može da se nosi samo kao priključeni detalj, on mora da prati ličnost. Inače, u istoriji su muškarci prvi počeli da nose šešire, i žene iz visokog društva, dok se danas taj trend kod muškaraca izgubio dok se kod žena i dalje zadržao. Na primer u Somboru gotovo je nemoguće videti ženu u pozorištu bez šešira. Gospođa koja me je uputila u tajne zanata takođe je iz Sombora.

Da li svako može da nosi šešire i kako ih uklopiti u svoj stil?

Može, ali to ne treba da bude isforsirano, to je stvar trenutnog raspoloženja i lične inspiracije. Razlikuje se šešir koji štiti od sunca, on služi praktično kao zaklon lica a postoji i sasvim druga situacija u kojoj šešir naprotiv treba da bude povod za razgovor i upoznavanje.

Kako ste izgradili svoj stil?

Trudim se da budem svoja i volim da nosim ručno pravljene šešire, jer volim da vidim da rezultat mog rada može da se materijalizuje. Skidam šešir ženama čiji stil krši tabue kao što su: Bebi Dol, Isidora Bjelica, Josipa Lisac, Frida Kalo i Madona. Orginalan nije onaj koji ne kopira nekog, već onaj koga niko ne može kopirati.

Kako je došlo do vaše saradnje sa festivalom Uhvati film?

Milesa Milinković, direktorka festivala, moja je dugogodišnja prijateljica koja mi je ove godine učinila čast da me pozove da učestvujem na festivalu. I sama sam bila volonter na Uhvati sa mnom ovaj dan, kada me je film „Pobacani pasvordi“ inspirisao da počnem sa bavljenjem ručnim radom.

Po čemu mislite da je Festival Uhvati sa mnom ovaj dan poseban? 

Baš zbog toga što je u stanju da svojim sadržajem navede ljudi na razmišljanje. Smatram da ukoliko na jednu osobu ostavite utisak i  promenite joj život na neki način uspeli ste sa vašom misijom.

Mila Tričković